Женидба Бега Шумадинца 0001    Подиже се Шумадинац Бего 0002    На његова коња дебелога, 0003    Оде јунак земљом и свијетом, 0004    Ево пође преко Пећи рамне, 0005    Доклен дође Скадру на Бојану, 0006    У Скадар је коња оставио, 0007    Уведе се Бего у ђемију 0008    И отиде Блатом широкојем, 0009    Доклен дође ломној Гори Црној, 0010    Гори малој, на дворове Црнојевић Ива, 0011    Ту запроси у Ива ђевојку. 0012    Бего проси, Иво му је даје, 0013    Ту предаде прстен за ђевојку, 0014    Прстен даде стотину цекинах 0015    И углави свадбу и сватове 0016    Доклен пође и доклен се врне. 0017    Па се отлен Бего подигнуо 0018    И отиде на своје доворове, 0019    Те подиже кићене сватове – 0020    Три стотинем, мање ниједнога, 0021    Ђевера војеводу Мирка 0022    И од брата братанића свога. 0023    И одоше земљи по ћенару, 0024    Сви у Скадар коње оставише, 0025    А возе се Блатом широкијем 0026    И дођоше Иву на дворове. 0027    Црногорци свате дочекују, 0028    Дочекују часно и поштено. 0029    Ту стоје три бијела дана, 0030    А пошто се пуни напунише, 0031    Дадоше им даре и ђевојку – 0032    На свакога свата по дуката. 0033    Отуд мајка ђевојчина дође 0034    И донесе стотину цекинах, 0035    У свкаи је по стотина грошах: 0036    ”Кад дођете у Пећ земљу рамну, 0037    Узећете стотину Пећанах, 0038    Да им дате стотину дукатах 0039    Да ве прате до бијела Ниша 0040    Од Турчина Амед’ Ћесарђије, 0041    Не да путом пасавати с миром.” 0042    И даде јо’ двије пушке мале, 0043    И ђевојци ријеч говорила: 0044    ”Ну запази, лијепа ђевојко, 0045    Ка је Црна Гора оглашена!” 0046    Увезли се Блатом широкијем 0047    И одоше земљом и свијетом. 0048    Ђегођ свати конак коначили, 0049    Свуђ ђевојка за Пећ упитала. 0050    Кад дођоше у Пећ земљу рамну, 0051    Тадер Мирко упита ђевојку: 0052    ”Што питаше за Пећ земљу рамну?” 0053    Све му с прве до потоње каза, 0054    Оно Мирко сватовима каже. 0055    Кад то чуше кићени сватови, 0056    Свотови се подругују с Мирком: 0057    ”Ево, Мирко, три стотине сватах, 0058    Ми можемо одбранит’ ђевојку 0059    Без Пећанах и без пратиоцах 0060    Али боље сви да погинемо!” 0061    Па одоше зеленом планином. 0062    Кад дођоше у нишку планину, 0063    Стаде тутањ друма широкога, 0064    Ал’ ево ти Амет’ Ћесаџије. 0065    Виђоше га кићени сватови, 0066    Барјактари завише барјаке, 0067    Побјегоше кићени сватови, 0068    Побјегоше зеленом планином, 0069    Оставише Мирка и ђевојку. 0070    Но ђевојка Мирку говорила: 0071    ”Бјеж’, ђевере, покрај друма пута 0072    Да ти Туре не загуби главу!” 0073    Пође Мирко крајем друма пута, 0074    Ћесаџија сусрете ђевојку 0075    И уфати коња и ђевојку. 0076    Но му вика Црногорка млада: 0077    ”Пушти коња, змија те убила, 0078    Ка’ те оће данас ударити!” 0079    За то Туре ни хабера нема, 0080    А ђевојка пушке упалила 0081    И Турчина с земљом саставила. 0082    Тадер скочи војевода Мирко, 0083    Уграби му главу и оружје, 0084    Па одоше зеленом планином. 0085    А сватови у Ниш избјежали, 0086    Међу собом зборе и говоре: 0087    ”Фала Богу, фала јединому, 0088    Ђе већ не би Мирка и ђевојке!” 0089    Тадер Мирко и ђевојка дође 0090    И одоше прео Шумадије. 0091    Кад дођоше у малу касабу, 0092    У касабу под Соколом градом, 0093    Али једно Туре излазило, 0094    По имену Бабић Мемедага, 0095    Он искочи насред друма пута 0096    И закуми на коња ђевојку: 0097    ”О, за Бога, Црногорка млада, 0098    Ти си ћерца Црнојевић Ива, 0099    Вјерна љуба Бега Шумадинца, 0100    Ја те кумим Богом од невоље, 0101    Ево данас пет годинах данах 0102    Ка’ сам има брата јединога, 0103    И твој ми га Бего уфатио, 0104    Ставио га у ледну тамницу, 0105    Ту тамнује ево пет годинах – 0106    Пушти ми га из ледне тамнице, 0107    И даћу ти једну боцу злата, 0108    Све млечића жутога дуката!” 0109    Ђевојка је на Бога гледала, 0110    И боцу је злата прифатила. 0111    Отидоше свати на доврове 0112    И на дворе свати починуше, 0113    Но Бегова мајка излазила, 0114    Те сусрете своју снаху милу 0115    И своју је снаху загрлила, 0116    И снаси је ријеч говорила: 0117    ”Скин’ се с коња, добросретња снашо!” 0118    А ђевојка ни ханбера нема. 0119    А то гледа Бего Шумадинац, 0120    Па ђевојци Бего говорио: 0121    Скин’ се с коња, црногорска курво!” 0122    А ђевојка ријеч говорила: 0123    ”Није ово црногорска курва, 0124    Но су курве три стотине сватах, 0125    Који мене саму оставише 0126    У планину без нигђе никога; 0127    Ја се с коња скидовати нећу 0128    Док не пустиш Туре из тамнице, 0129    Мила брата Бабић-Мемедаге!” 0130    Скочи Бего, па га извадио, 0131    Оправи га на своје дворове. 0132    То је било кад се је чинило.